Народна библиотека “Детко Петров”

Званична историја каже да је Библиотека у Димитровграду (Цариброду) основана давне 1898. године на иницијативу глумачког друштва. Неки подаци говоре да је читалиште у тадашњем Цариброду постојало и раније.

Развијена свест о значају културе манифестовала се и раном појавом штампе, непосредно после ослобођења ових крајева од Турака. У периоду од 1889. године и појаве часописа „Домашен учител“ у Цариброду су излазили још и недељник „Цариброд“ (1901), недељник „Нишава“ (1909) и часопис за хумор и сатиру „Клопотар“ (1919). После Првог светског рата, Нејиским мировним договором од 1919. године, Цариброд са околином припао је Држави Срба, Хрвата и Словенаца. Овакви историјски услови веома снажно утичу на све сфере живота, па и на културу. Те друштвено–политичке промене довеле су и до тога да 1919. године Цариброђани пресељавају читалиште са библиотеком у село Драгоман, да би после 6. новембра 1920., када Цариброд званично постаје град у држави Срба, Хрвата и Словенаца, цео књишки фонд читалишта био пренешен у Софију, где се ствара Царибродско избегличко читалиште (Царибродско бежанско читалиште).Званична историја каже да је Библиотека у Димитровграду (Цариброду) основана давне 1898. године на иницијативу глумачког друштва. Неки подаци говоре да је читалиште у тадашњем Цариброду постојало и раније.

У периоду између два светска рата у граду је постојала читаоница при Југословенском омладинском клубу. Културни живот у Цариброду тих година био је везан за рад различитих културно-уметничких друштава и других удружења, као што су Соколско друштво и Коло српских сестара. Током Другог светског рата долази до оснивања новог читалишта у граду, као и неколико сеоских читалишта. Новембра 1941. године основано је Царибродско народно читалиште „Отец Паисиј“ да би годину дана касније дошло до спајања овог читалишта са Царибродским избегличким читалиштем из Софије.

У периоду после Другог светског рата, Библиотека је дуги низ година радила као део Центра за културу, да би се 1996. године коначно осамосталила. Нова, Народна библиотека Димитровград смештена је у згради основне школе у делу града познатијем као Камик.

Одлуком Скупштине општине Димитровград библиотека добија назив Народна библиотека „Детко Петров“. Као самостална установа Библиотека шири своја интересовања, те основној библиотечкој делатности додаје друге активности. При Библиотеци ради Завичајна музејска збирка, а године 1996. рађа се издавачка делатност. Издаваштво се заснива на насловима, углавном завичајних аутора, који стварају како на српском, тако и на бугарском језику. Циљ Библиотеке је да, осмишљавајући нове услуге, привлачи кориснике свих узраста књизи и читању. У томе јој помаже изузетна сарадња са свим другим културним и образовним установама, невладиним организацијама и групама грађана, како у самом Димитровграду, тако и шире.

Од 2000. године при Библиотеци постоји и Песничка радионица, чији су полазници најмлађи чланови Библиотеке, талентована деца која воле да пишу, цртају, рецитују и глуме. Библиотека „Детко Петров“ је организатор бројних књижевних програма, сусрета завичајних аутора, научних скупова.

Она посебно ради на успостављању веза са сличним установама у Републици Бугарској, организује програме у циљу неговања и очувања бугарског језика и културе, упознаје локалну заједницу са токовима у савременој бугарској књижевности, игра улогу моста у повезивању српске и бугарске културе.

Установа “Спортско туристички центар Димитровград”

Установа “Спортско туристички центар Димитровград” је основана је Одлуком Скупштине општине Димитровград на седници одржаној дана 10.12.2012. године.
Послове које Јавно предузеће обавља су :
Подстицање и остваривање услова за унапређење спорта за све, односно бављење грађана спортом, посебно деце, омладине, жена и особа са инвалидитетом,
одржавање и опремање спортских објеката и набавка спортске опреме и реквизита,
организација спортских такмичења и приредби,
спортски развој талентованих спортиста и унапређење стручног рада са њима,
предшколски и школски спорт,
делатност организација у области спорта чији је оснивач јединица локалне самоуправе,
активности спортских организација, удружења, спортских друштва,
рационално и наменско коришћење спортске хале и спортских терена кроз одобравање њихових коришћења за спортске активности и доделу термина за тренирање учесницима у систему спорта и обављања спортских активности под условом да су уређени, обележени, опремљени и одржавани у стању које омогућава одговарајући ниво обављања спортских активности и осигурања безбедности коришћења,
организација спортских манифестација и такмичења
промоција туризма општине Димитровград,
координирање активности и сарадње између привредних и других субјеката у туризму који непосредно и посредно делују на унапређењу и промоцији туризма,
обезбеђивање информативно – пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности јединице локалне самоуправе , а у сарадњи са надлежним органима обезбеђивање туристичке сигнализације,
прикупљања и објављивања информација о целокупној туристичкој понуди на својој територији, као и друге послове од значаја за промоцију туризма,
организовање и учешће у организацији туристичких, научних, стручних, културних и других скупова и манифестација,
организовање туристичко – информативних центара ( за прихват туриста, пружање бесплатних информација туристима, прикупљање података за потребе информисања туриста, упознавање туриста са квалитетом туристичке понуде и др.)
посредовање у пружању услуга у домаћој радиности,
подстицање реализације програма изградње туристичке  инфраструктуре и уређење простора,
обављање и других послова који су у надлежности и који  се уобичајено врше за уписане делатности.
ЈП “Спортско туристички центар” тренутно располазе објектима :
спортска хала,
терен за одбојку на песку,
терени за мале спортове (рукометни и кошаркашки), пресвучени рециклираном гумом,
2 тениска терена,
комплекс базена,
трим полигон и дечије игралиште,
планинарски дом у селу Поганову и Сенокосу,
мини пич фудбалски терен (терен са вештачком травом),

JП “Комуналац”

Предузеће је основано 1954 године под именом ” Чистоћа ” и као самостални правни
субјекат постоји до 1980 године, од када послује као ООУР у оквиру предузећа”Услуга”. Од 1987 године послује поново самостално као КРО”Комуналац”, а од 1989 године добија садашње име ЈП”Комуналац”. Од почетка је основна делатност била чистоћа да би се затим прикључивали водовод , гробље, паркинг и одржавање граничног прелаза, зеленило, грађевинске услуге, зимска служа.
Пословање предузећа се заснива на законским условима датим у ”Закону о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса”, ”Закону о раду”, ”Закону о јавним набавкама”, делимично према ”Закону о привредним друштвима” и делимично према ранијем ”Закону о предузећима” , ”Закону о платном промету” ”Закону о заштити потрошача”, ”Закону о буџетском систем” , ”Закон о рачуноводству и ревизији” ”Закон о локалној самоуправи” као и свим пратећим уредбама, правилницима и инструкцијама .
Предузеће је састављено од 5 радних јединица.
– РЈ ”Водовод и канализација”
– РЈ ”Чистоћа”
– РЈ” Услужне делатности”
– РЈ ”Гранични прелаз”
– РЈ ”Заједничке службе”
Финансирање предузећа у делу текућег пословања се заснива на сопственим приходима из
делатности, док се инвестиције финансирају на два начина:
– у делу инфраструктуре водовода и канализације (магистрални цевоводи и колектори) се обезбеђују средствима из буџета Општине и средствима из Буџета РС, тј Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, и
– у делу инфраструктуре, објеката и опреме на Граничном прелазу и у предузећу, се финансирају приходима из делатности.